U toku je završna verzija Pravilnika o motornim vozilima koja bi trebalo da uvede red u prometu raubovanih, polovnih, putničkih automobila, autobusa, kamiona i poljoprivrednih mašina. Država će dati licence preduzećima koja će reciklirati polovna vozila, a na ime toga, svi proizvođači i uvoznici motornih vozila će biti obavezni da državi plaćaju ekološku taksu na nova vozila. Ekološka taksa će se plaćati po težini, a koliko će ona iznositi, to će biti predmet dogovora između proizvođača, uvoznika i države u narednom periodu. Očekuje se da Pravilnik o motornim vozilima zaživi već u provoj polovini iduće godine. Sav novac koji se slije od naplate „zelene takse“ ići će u Fond za zaštitu životne sredine, odakle će se prenositi reciklerima za potrebe razgradnje reciklibilnih delova automobila i drugih motornih vozila. Pravilnik, koji je predložilo Ministarstvo zaštite životne sredine, ima dva cilja. Jedan je da se spreči dosadašnje zagađenje prirode, jer su školjke od automobila bacane u reke i potoke, a antifriz i otpadno ulje prosipani u kanalizaciju.
U toku je završna verzija Pravilnika o motornim vozilima koja bi trebalo da uvede red u prometu raubovanih, polovnih, putničkih automobila, autobusa, kamiona i poljoprivrednih mašina.
- Država će dati licence preduzećima koja će reciklirati polovna vozila, a na ime toga, svi proizvođači i uvoznici motornih vozila će biti obavezni da državi plaćaju ekološku taksu na nova vozila - kaže za „Novosti“ Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
- Ekološka taksa će se plaćati po težini, a koliko će ona iznositi, to će biti predmet dogovora između proizvođača, uvoznika i države u narednom periodu. Očekujem da Pravilnik o motornim vozilima zaživi već u provoj polovini iduće godine.
Sav novac koji se slije od naplate „zelene takse“ ići će u Fond za zaštitu životne sredine, odakle će se prenositi reciklerima za potrebe razgradnje reciklibilnih delova automobila i drugih motornih vozila.
- Pravilnik, koji je predložilo Ministarstvo zaštite životne sredine, ima dva cilja - kaže naš sagovornik.
- Jedan je da se spreči dosadašnje zagađenje prirode, jer su školjke od automobila bacane u reke i potoke, a antifriz i otpadno ulje prosipani u kanalizaciju - kaže naš sagovornik.
- A drugi da se spreči prodaja rezervnih delova koji se vade iz oštećenih vozila, smanji mogućnost njihove ugradnje i preprodaje po pijacama i naravno, pobošljava bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Inače, ne postoje pouzdani podaci o broju auto-otpada u Srbiji, ali sa pravilnikom će biti precizirano koliko ima operatera za rastavljanje automobila, kao i prodavaca rezervnih delova.
Gume i ulja
Od pre četiri meseca svi koji na tržište Srbije plasiraju gume, motorna i mašinska ulja, azbest, baterije i akumulatore, elektronsku i električnu opremu plaćaju državi ekološku taksu na ove proizvode koji posle upotrebe postaju otpad. Na to ih obavezuje Uredba o posebnim tokovima otpada. Tako, na primer, naknada za gume iznosi 17.000 dinara po toni, azbest - 100 dinara po kilogramu, industrijskih baterija i akumulatora - 15 dinara po kg, a ulja 10 dinara po litru.